GBRSRB
Početna
Foto
Video
Novosti
Katalozi
Kontakt

Pravni okviri vezani za OIE i mogući negativni efekti

Obnovljivi Izvori Energije | Pravni okvir za normalan rad sa biomasom i mogući negativni efekti

Zdravstveni rizici povezani su sa rukovanjem nebezbednog organskog đubriva gde se takođe koristi mulj iz netretirane ljudske kanalizacije u kompostu. Generalno, objavljeni podaci pokazuju da digestija u vremu od 14 dana na 35°C je efikasna u ubijanju 99.9% unutrašnjih bakterijskih patogena i unutrašnjih grupa virusa. Međutim, stepen umiranja za male vrste valjkastih crva (Ascaris lumbricoides) i rudarske gliste (Ancilostoma) je samo 90 odsto, što je i dalje visoka ostala koncentracija. U tom kontekstu, proizvodnja biogasa će obezbediti drastično unapređenje zdravstvene situacije kod otpadnih voda i omogućiće stabilniji razvoj ruralnih delova. Sa stanovišta samog procesa proizvodnje biogasa štetni efekti su nesavesno upravljanje reaktorom biogasa i moguće izlivanje bakterija koje se koriste za anaerobnu digestiju, gde ukoliko se poštuju sva pravila po standardima EU komisije za Biogas sisteme je veoma malo verovatno da dođe do probleama pri radu.

Svaki od navedenih uslova ima određen stepen uticaja na normalni tok procesa anaerobnog vrenja. Njihovo ispunjavanje dovodi do postizanja najvećeg stepena iskorištenja procesa.

U procesu evropskih integracija, Republika Srbija je u obavezi da usvoji veliki broj zakonskih i podzakonskih akata, i da ratifikuje brojne međunarodne ugovore. U oblasti zaštite životne sredine i oblasti energetike, jedan od ključnih koraka u usklađivanju nacionalnog zakonodavstva predstavljala je Ratifikacija Ugovora o osnivanju energetske zajednice (Ugovor o energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope ili ECSEE) 2006. godine.

Ratifikacijom Ugovora, Rеpublika Srbija je prihvatila obavezu primene direktiva koje se odnose na veći obim korišćenja obnovljivih izvora energije (Direktiva 2001/77/EC i Direktive 2003/30/EC).

Direktiva 2001/77/EC odnosi se na promovisanje električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije na internom tržištu električne energije, dok se Direktiva 2003/30/EC odnosi na promovisanje korišćenja biogoriva ili ostalih goriva iz obnovljivih izvora za saobraćaj.

Osim ratifikacije Ugovora, sa aspekta OIE, Srbija je u proteklih šest godina usvojila čitav niz zakonskih, podzakonskih akata, strategija, programa i planova koji regulišu ovu oblast:

  • Nacionalna strategija održivog razvoja („Službeni glasnik RS”, br. 57/2008) definiše sledeće sektorske ciljeve:
    • intenziviranje istraživanja potencijala obnovljivih izvora energije radi njihove verifikacije i realnijeg bilansiranja;
    • određivanje tehnologija za koje je opravdano uvođenje podsticajnih mera i komparativna analiza mogućih podsticajnih mehanizama;
    • donošenje propisa za podsticanje korišćenja energije iz obnovljivih izvora (poreske olakšice, podsticajne cene električne energije iz obnovljivih izvora i dr.);
    • povećanje obima korišćenja obnovljivih izvora energije;
    • obrazovanje i razvijanje javne svesti radi podsticanja masovnijeg korišćenja obnovljivih izvora energije.

     

  • Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. (“Službeni glasnik RS”, br.  44/2005) koja stavlja poseban akcenat na neophodnost OIE za distribuiranu proizvodnju toplotne i električne energije,
  • Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019 (,,Službeni glasnik RS”, br. 29/10)
  • Nacionalna strategiju za uključivanje Republike Srbije u mehanizam čistog razvoja Kjoto protokola za sektore upravljanja otpadom, poljoprivrede i šumarstva (,,Službeni glasnik RS”, br. 8/2010 ),
  • Strategija uvođenja čistije proizvodnje u Republici Srbiji  (,,Službeni glasnik RS”, broj 17/09),
  • Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja za period od 2009. do 2017. godine (,,Službeni glasnik RS”, br. 22/2009),
  • Akcioni plan za biomasu, za period 2010-2012., Nacrt, Vlada Republike Srbije, 2010.
  • Zakon o energetici (“Službeni glasnik RS”, br. 84/2004) koji definiše zakonski okvir za razvoj korišćenja obnovljivih izvora energije. Zakonom je uvedena kategorija povlašćenih proizvođača električne tj toplotne energije koji koriste obnovljive izvore energije, koji imaju pravo na subvencije, carinske, poreske I druge olakšice,
  • Zakon o planiranju i izgradnji (,,Službeni glasnik RS”, br.72/2009),
  • Zakon o zaštiti životne sredine  (,,Službeni glasnik RS”,br. 36/2009),
  • Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (,,Službeni glasnik RS”, br.135/2004) ,
  • Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ,,Službeni glasnik RS”, br.135/04 i 36/2009) ,
  • Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (“Službeni glasnik RS”, br. 135/2004),
  • Zakon o upravljanju otpadom (,,Službeni glasnik RS”, br. 36/2009) koji definiše korišćenje otpadnih tokova za proizvodnju energije (biodizel, biogas), 
  • Zakon o zaštiti vazduha (,,Službeni glasnik RS”, br. 36/2009) – definiše granične vrednosti emisija za postrojenja koja koriste biomasu kao gorivo,
  • Zakon o Fondu za zaštitu životne sredine (,,Službeni glasnik RS”, br. 72/2009) kojim je definisano da Fond obavlja poslove u vezi sa finansiranjem pripreme, sprovođenja i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti očuvanja, održivog korišćenja, zaštite i unapređivanja životne sredine, kao i u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije,
  • Zakon o ratifikaciji Kjoto Protokola („Službeni glasnik RS”, br. 88/2007 i 38/2009)  - formiranje Nacionalnog tela za sprovođenje,
  • Nacionalni program zaštite životne sredine ,,Službeni glasnik RS”, br. 12/2010 koji prepoznaje i identifikuje probleme u vezi OIE. Tako npr. ukazuje na problem sistema obrazovanja, odnosno činjenicu da se teme energetske efikasnosti i obnovljivi izvori energije ne uključuju dovoljno u sistem,
  • Izmene i dopune Programa ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period 2007-2012 (“Službeni glasnik RS”, br.99/2009)  koji daje detaljniju razradu strategije i korišćenja OIE. Program ostvarivanja se revidira u dvogodišnjim intervalima. Predmetne izmene I dopune neophodno je sprovesti u period do 2012. godine na nacionalnom nivou,
  • Uredba o utvrđivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. Godine (“Službeni glasnik RS”, br 17/2007),
  • Uredba o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih uslova Službeni glasnik RS”, br. 72/2009 ) koji definiše tačnu proceduru koju je neophodno ispoštovati u cilju stivanja statusa povlašćenog proizvođača,
  • Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem OIE i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije (,,Službeni glasnik RS”, br.  99/2009) – koja definiše feed-in tarife za proizvodnju električne energije iz OIE,
  • Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem OIE i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije po redefinisanim odredbama i određenim vrednostima kvota za maksimalno instaliranu snagu pojedinih OIE, kao i potvrdi garanta za podršku investitorima u period od 12 godina od početka rada sistema OIE. Kao i sa definisanim tarifama, što za potencijalne proizvođače koji instaliraju sistem biogasa je feed in tarifa za električnu energiju od 125 do 160 EUR/MWh električne energije dobijene iz procesa proizvodnje biogasa.
  • Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh (,,Službeni glasnik RS”, br. 71/2010),
  • Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva bio porekla (“Službeni glasnik RS”, br.23/2006) koji definiše tehničke zahteve za biodizel i biogoriva i mnogi drugi zakonski i podzakonski akti.

Zaključak: Investitor uz asistenciju drugih firmi i zaposlenih u Ministarstvima i javnim institucijama treba da prođu kroz potrebnu dokumentaciju i dozvole za proizvodnju biogasa. U pitanju je serija od 36 dokumenata i dozvola, koje se po procesu pojednostavljenja izvršenja pravne regulative može efikasno uraditi u periodu od 4 do 7 meseci, u zavisnosti od čekanja na građevinske dozvole i na pozitivna mišljenja i dozvole povodom pitanja Zaštite Životne sredine. Proces kogenerativne proizvodnje biogasa nije profitabilan ukoliko predhodno nije dobijeno pozitivno mišljenje od EPS-a ili Ministarstva Rudarstva i Energetike, pa kasnije i dobijanje dozvole za dobijanje feed-in tarife, što je inicijalna aktivnost povodom početka izgradnje sistema za kogeneraciju na biogas.

Pronađite nas na: