GBRSRB
Početna
Foto
Video
Novosti
Katalozi
Kontakt

Govedarstvo

Poljoprivreda - agrotehnika | Govedarstvo

 

Održivi razvoj u govedarstvu predstavlja novu i od skora otvorenu temu. Određivanje indikatora održivog razvoja i njihov udeo u ukupnom razvoju bi morao da bude precizno definisan u budućnosti. U govedarstvu akcenat se mora staviti na biološke i zdravstvene osobine samih krava, jer od toga zavisi njihova produktivnost, a samim tim i održivost cele proizvodnje.

    

Kada se govori o održivom razvoju kao kategorijama o kojima moramo voditi računa u govedarstvu, mislimo na dobrobit životinja, produktivnost i zdravlje gde treba da bude sve Bio bez veštačkih uticaja i uz što manju upotrebu lekova ili hemijskih preparata. Mlečne krave su životinje pod velikim opterećenjem. Jaka jednostrana selekcija dovela je do potenciranja kataboličke ose u organizmu i smanjenog kapaciteta da se prevaziđe stres, bilo da je to toplotni stres ili je to stres usled primene hemijskih preparata. Zbog toga su kravama potrebni posebni uslovi ishrane i nege. Ocenjivanje dobrobiti krava je dosta složen postupak, jer se dobrobit tumači na različite načine. Produktivnost je znatno lakše definisati i ogleda se u prirastu i prozvodnji mleka, a kao najznačajniji pokazatelj potencije i produktivnosti krava navodi se međutelidbeni interval (koji bi idealno trebao da traje godinu dana). Zdravstveni pokazatelji predstavljaju vezu između produktivnosti i dobrobiti. Samo zdrava krava je oslobođena patnje i može dati dovoljno kvalitetnog mleka. Cilj ovoga rada jeste da se objasni veza između visoke produktivnosti, dobrobiti i zdravlja kako bi se prepoznali objektivni indikatori održivosti mlečnog govedarstva.

   

GREEN GROUP, zajedno sa svojim partnerima se rukovodi ovim pravilima i implementiramo ih u moderne argrotehničke mere vodeći računa da se dobije održivi sistem u govedarstvu. Moderne tedencije, su čak ispred propisane EU regulative o govedarstvu.  

Poznavajući principe stočarske proizvodnje i polazeći od elementarnih definicija održivog razvoja, metodom indukcije i dedukcije daćemo preciznu podelu faktora održivog razvoja u govedarstvu. Za veterinarsku struku najvažnija je socijalna kategorija održivog razvoja, koja podrazumeva vezu između produktivnosti, zdravlja i dobrobiti kod krava, što će ovde biti posebno analizirano. Definicija održivog razvoja podrazumeva da je održivi sistem (poljoprivredni, farmski i dr) ekonomski efikasan, ekološki kompatibilan i socijalno odgovoran. Zbog toga je bitno da odredimo indikatore u tri dimenzije: ekonomski, ekološki i socijalni. Ekonomski indikatori podrazumevaju mnogo različitih indikatora, ali su najznačajniji produktivnost i finansijska stabilnost tj. efikasnost. Kao direktni pokazatelj ovih indikatora može se koristiti broj krava na farmi i njihova proizvodnja mleka. Ekonomski efekat koji se tiče motiva za daljom proizvodnjom jeste povraćaj uloženog kapitala i ostvarivanje dohotka. Kada se radi o ekonomskim indikatorima stočarska proizvodnja se može smatrati održivom, ali je neophodno da Države daju stimulaciju poljoprivrednim proizvođačima za svaku proizvedenu jedinicu (mleko, tele, količina mesa). Na taj način stimuliše se proizvodnja, što je bitno i za ispunjavanje kvota proizvodnje za EU.

 

Ekološki indikatori sve više dobijaju na značaju u poslednje vreme, uzimajući u obzir brojne promene na našoj planeti. Odavno je poznato da se ekspanzijom poljoprivrede smanjio biodiverzitet, voda se previše eksploatiše, tlo i vazduh se zagađuju hemikalijama a emisija gasova se povećala. Osnovne podkategorije ekološkog aspekta održivog razvoja su: energija, biodiverzitet i menadžment otpadnih materija. Na farmi krava energija se najviše troši na: osvetljenje, mašine za mužu i hlađenje mleka i ventilaciju. Biodiverzitet podrazumeva veličinu farme na određenom području i njenu ekspanziju u prirodne ekosisteme. Pored ovoga, mnogo značajniji parametar biodiverziteta bio bi genetički diverzitet. Naime, poznato je da što je genska varijacija manja, to je manji i genski vigor, postoji mogućnost ispoljavanja recesivnih gena, što umanjuje preživljavanje i broj životinja ugrožavajući biodiverzitet. Upravljanje otpadnim materijalom je veliki ekološki problem na farmama, a najvažniji aspekti upravljanja otpadom su čuvanje, obrada i način upotrebe prirodnog đubreta što dovodi do mogućnosti proizvodnje biogasa.

 

Socijalna kategorija se definiše kao mogućnost obezbeđivanja dobrog standarda za život individua. U govedarstvu socijalni indikatori održivog razvoja podrazumevaju: dobrobit, produktivnost i zdravlje krava. Dobrobit životinje predstavlja stepen njene prilagođenosti na uslove koji joj omogućavaju kvalitetan život u pogledu ishrane i napajanja, smeštajnih prostora, fizičke, psihičke i termičke udobnosti, sigurnosti, ispoljavanja osnovnih oblika ponašanja, socijalnih kontakata sa životinjama iste vrste, odsustva neprijatnih emocionalnih i telesnih iskustava kao što su bol, patnja, strah, stres, dosada, bolesti, povrede i sl. Dobrobit životinja se procenjuje na osnovu: kliničkog pregleda i utvrđivanja zdravstvenog statusa životinje (fiziološka, funkcionalna dobrobit), ispitivanja ispoljenosti fizioloških oblika ponašanja i mogućnosti zadovoljavanja urođenih životnih potreba, ispitivanja prisustva pozitivnih emocija i odsustva negativnih emocija kod životinja (emocionalna dobrobit), kao i ispitivanja pogodnosti uslova života koji treba da odgovaraju vrsti, rasi, polu, starosnoj kategoriji i drugim osobinama životinje. Navodi koji su to osnovni propusti u obezbeđivanju dobrobiti na farmama krava. Sledi prikaz propusta prema značaju: upravljanje, planiranje i organizacija obezbeđenja dobrobiti životinja, plan i program obezbeđenja dobrobiti žovotinja, mikroklimatski uslovi gajenja životinja, higijenski uslovi gajenja životinja), obezbeđenje svih neophodnih uslova za ispoljavanje normalnog ponašanja životinja, zdravstvena zaštita životinja i biosigurnost životinja. Ovi indikatori bi se mogli uvrstiti u značajne socijalne indikatore održivog razvoja.

Obezbeđivanjem dobrobiti obezbeđuje se viskok nivo zdravstvene, reproduktivne i produktivne funkcije krava. Odavno je u govedarstvu dokazano da ispoljavanje mlečnosti, ali i ostalih proizvodnih osobina zavisi od reproduktivne efikasnosti, tj. od redovnog ispoljavanja estrusnih ciklusa, redovnog uspostavljanja gravidnosti kao i rađanja normalnih potomaka i normalnog reuspostavljanja estrusnog ciklusa. Univerzalni pokazatelj reproduktivne efikasnosti kod goveda jeste međutelidbeni interval (period između dva teljenja). Međutelidbini interval bi trebao biti 355 do 365 dana i on se sastoji od perioda gestacije steonosti, i servis perioda. Pošto je gestacija fiziološki i genski definisana za svaku vrstu (goveda prosečno oko 280 dana), dužina međutelidbenog intervala će zavisiti od trajanja servis perioda. Servis period pretstavlja period od teljenja do uspostavljanja sledeće uspešne koncepcije. Idealno bi bilo da on traje do 80 dana. Svaki dan produženja servis perioda preko optimalnog dovodi do pada proizvodnje mleka za 4,5 - 6,75 L u tekućoj laktaciji.

 

Reuspostavljanje estrusnog ciklusa zavisi od mnogo faktora, ali samo zdrava krava može regularno ciklirati i ostajati gravidna. U tom smislu socijalni - zdravstveni indikator ima presudnu ulogu. Za buduću reproduktivnu aktivnost značajnu ulogu igra peripartalni metabolički stres i negativni energetski bilans u organizmu krava neposredno posle teljenja. Poznato je da krave kod kojih postoji izraženiji negativni energetski bilans češće boluju od različitih peripartalnih bolesti (ketoza, mastitis, metritis, retencija posteljice, hromost, dislokacija sirišta, hipokalcemija i zamašćenje jetre), koje negativno utiču na buduću reproduktivnu efikasnost. Zbog toga je značajno zaštititi energetski bilans krava u peripartalnom periodu. Sa druge strane pad energetskog metabolizma i nastajanje peripartalnih obolenja vezano je za produktivnost krava u predhodnoj laktaciji, tako da mlečnost pokazuje negativan efekat na peripartalno zdravlje.

Pronađite nas na: