GBRSRB
Početna
Foto
Video
Novosti
Katalozi
Kontakt

Energetika

ENERGETIKA

GREEN GROUP se prvenstveno bavi razvojem energetike kao osnovnog elementa Održivog Razvoja, gde je primarna upotreba Obnovljivih Izvora Energije ili Fosilnih goriva kroz spektar upotrebe energenata koji vode ka uvećanju energetske efikasnosti.

 

GREEN GROUP se bavi proizvodnjom, prenosom i distribucijom energenata i energije. Obzirom da je energetika u pitanju poznati i opšteprihvaćeni i zastuplјen pojam može se definisati na više načina. U naučnom smislu je energetika nauka o energiji i tehničkom korišćenju izvora energije. U ekonomskom smislu je energetika skup privrednih aktivnosti usmerenih na istraživanje i proizvodnju primarnih ili sekundarnih izvora energije, transformaciju, prenos i distribuciju do potrošača. U filozofskom smislu je energetika pogled na svet koji sve što postoji i sve što se zbiva u prirodi i društvu svodi na energiju, čak i materiju i duh.

GREEN GROUP se bavi proizvodnjom i prometom čvrstih, tečnih i gasovitih energenata kao i električnom i nuklearnom energijom. Neki oblici energije se proizvode potrošnjom fosilnih goriva (ugalј, nafta, gas) i drugih neobnovlјivih izvora (nuklearna energija) dok se drugi proizvode iz obnovlјivih izvora (hidro, sunce, vetar, talasi, geotermalna energija).

Energija se troši najviše u oblasti transporta, grejanja, osvetlјenja i u tehnološkim procesima.

Jedan od zadataka GREEN GROUP-e je ekonomična proizvodnja i smanjenje gubitaka energije, efikasan razmeštaj proizvođača i izbor optimalnog načina transporta. Pored ovoga je značajan zadatak smanjenje negativnih uticaja na čovekovu okolinu. Ovde se prvenstveno misli smanjivanje emisije gasova (uglјen dioksid) koji su uzrok efekta staklene bašte, ali i ostalih štetnih proizvoda koji nastaju tokom procesa proizvodnje energije (sumporni i azotni oksidi, pepeo, čađ, itd).

 

Izvori energije

Energija se pojavlјuje u akumulisanim ili prelaznim oblicima. U zavisnosti od toga da li se pojavlјuju prirodi poznajemo primarne i sekundarne izvore energije.

Obzirom na nivo korišćenja primarni izvori energije mogu biti

  • konvencionalni izvori energije i
  • nekonvencionalni izvori energije.

Obzirom na prirodnu obnovlјivost izvori energije mogu biti

  • obnovlјivi izvori energije ili
  • neobnovlјivi izvori energije.


Postoji još jedna podela, s obzirom na nosioce energije. U ovoj podeli samo su energetski izvori koji su nosioci hemijske energije, i to s izuzetkom biomase, neobnovlјivi, dok svi drugi energetski izvori spadaju u obnovlјive.

Primarni izvori energije mogu biti

  • nosioci hemijske energije (goriva),

drvo, treset, ugalј, sirova nafta, prirodni gas, ulјni škrilјci, bituminozni peskovi, biomasa

  • nosioci potencijalne energije,

vodne snage, plima i oseka

  • nosioci nuklearne energije,

nuklearna goriva

  • nosioci kinetičke energije,

vetar, morski talasi

  • nosioci toplotne energije i

geotermalna energija, toplota mora

  • nosioci energije zračenja

Sunčevo zračenje.

 

Istorija energetskih izvora

Energija je, uz hranu, vodu i sirovine, jedna od klјučnih potreba čovečanstva. Tokom istorijskog razvoja su novi oblici i izvori energije dovodili do civilizacijskih skokova koji se u novijem periodu zovu industrijske revolucije.

 

Drvo

Čovek koristi drvo za grejanje od dana kada je otkrio vatru, za grejanje svog staništa i za pripremu hrane. Raspoloživost drveta se poklapa sa rasprostranjenošću lјudske zajednice. Veliko korišćenje drveta je doprinela značajnom krčenju prostranstava i pustošenju velikih površina.

Ugalј

Proizvodnja drvenog uglјa, koji se pravi od drveta, je stara 6000 godina, jer je taj ugalј pogodniji za toplјenje metala. Kinezi su koristili ugalј 1000 godina p. n. e. a i Rimlјani su ga koristili za toplјenje metala.

Englezi su vadili ugalј iz rudnika u 12. veku i izvozili ga u Flandriju. U 17. veku počinje proizvodnja koksa, a kasnije koksni gas počinje da se primenjuje za uličnu rasvetu. Pronalaskom parne mašine Džejmsa Vata počinje industrijska revolucija koja je stvorila neverovatnu potražnju za uglјem.

Ugalј je bio osnovni energetski izvor sve do polovine 20. veka kada primat preuzima nafta, mada je ugalј i dalјe osnovni izvor za proizvodnju električne i toplotne energije.

 

Nafta

Nafta je glavni energetski izvor druge polovine 20, veka. Osim nafte sve se više koriste i alternativni izvori energije, pre svih obnovlјivi izvori energije.

U cilјu zadovolјavanja tekućih i uspešnog planiranja budućih potreba za energijom je Svetski savet za energiju postavio tri osnovna strateška cilјa za 21. vek:

  • Pristupačnost izvorima energije, što znači da energija mora biti dostupna po cenama koje su pruhvatlјive i održiva;
  • Raspoloživost energetskih izvora u smislu neprekidne ponude i
  • Prihvatlјivost u smislu usklađenosti razvoja i zaštite životne sredine.

 

Obnovlјivi izvori energije (skraćenica engl. RES od engl. Renewable energy sources) nekada označavani i kao trajni energetski izvori predstavlјaju energetske resurse koji se koriste za proizvodnju električne energije ili toplotne energije, odnosno svaki koristan rad, a čije rezerve se konstantno ili ciklično obnavlјaju.

Sam naziv obnovlјivi, kao i trajni, potiče od činjenice da se energija troši u iznosu koji ne premašuje brzinu kojom se stvara u prirodi. Neki put se među obnovlјive izvore energije svrstavaju i oni izvori za koje se tvrdi da su rezerve tolike da se mogu eksploatisati milionima godina. Ovo je u suprotnosti sa neobnovlјivim izvorima kojima su rezerve procenjene na desetine ili stotine godina, dok je njihovo stvaranje trajalo desetinama miliona godina.

Vrste obnovlјivih izvora energije

Sva energija na Zemlјi potiče primarno iz tri izvora:

  • Sunčeva energija potiče od zračenja Sunca. Ono nastaje kao posledica termonuklearne reakcije unutar Sunca koje se ka Zemlјi prenosi kao čitav spektar elektromagnetnog zračenja;
  • Raspad izotopa teških elemenata, nuklearna fisija;
  • Kretanje planeta - gravitaciona energija, koja se na Zemlјi manifestuje kroz energiju plime i oseke.

 

Solarna energija u širem smislu, se na planeti zemlјi manifestuje direktno, kao:

  • solarna energija, neposredan i najveći izvor energije na Zemlјi. Ona stalno obnavlјa energiju vodnih snaga, vetra, talasa, toplotnog gradijenta u okeanima i bioenergije kroz fotosintezu.

Sunčeva energija je prisutna i indirektno, kroz više vidova energija:

  • hidroenergija, pod kojom se obično podrazumeva samo energija vodotokova (tj. energija reka) pošto su energija glečera i energija morskih struja u ovom trenutku neisplative i tehnički zahtevne za korišćenje. Energija plime i oseke ne spada u ovaj oblik.
  • eolska energija ili energija vetra potiče od kinetičke energije vazdušnih masa;
  • energija talasa, obično se navodi zasebno, jer originalno potiče od energije vetra;
  • toplotna energija hidrosfere, tj. toplota mora potiče od termalnog gradijenta u morima i okeanima;
  • energija biosfere ili biološka energija, energija nastala fotosintezom, tj. energija biomase, biogasa i uopšte biogoriva).

Energija Sunca je takođe akumulirana u fosilnim gorivima u obliku hemijske energije u ostacima biomase, u uglјevima, tresetu, nafti, prirodnom gasu, škrilјcima itd. To je neobnovlјiv izvor energije.

  

Posledica energije Sunca je energija vetra

 

Raspad izotopa (nuklearna fisija), može biti:

  • u unutrašnjosti Zemlјe - manifestuje se kao geotermalna energija
  • veštački izazvan - nuklearna energija u užem smislu. Ova energije je suštinski neobnovlјiv izvor energije, ali se prema nekim gledištima i on može svrstatu u obnovlјive.

Trenutno u svetu oko 13% potrošnje primarne energije potiče od obnovlјivih izvora mada su tehnološki kapaciteti značajno veći.

Nasuprot obnovlјivim izvorima su neobnovlјivi izvori energije. Oni bi se mogli definisati kao izvori za čije rezerve se očekuje da će biti iscrplјene za maksimalno nekoliko stotina godina, a čije bi obnavlјanje trajalo višestruko duže.

Jedan vid transformisane solarne energije je i hemijska energija fosilnih goriva, koja su, suštinski, samo transformisana biomasa. Međutim, ovakav izvor energije, koji je nastao dejstvom sunčeve energije pre dužeg vremenskog perioda, ne spadaju obnovlјive, već spada u neobnovlјive izvore energije, dok nuklearnu energiju neki ubrajaju u obnovlјive, a neki u neobnovlјive energetske izvore.

Pronađite nas na: